Skip to content →

Poslovanje na hrvatski nacin…

..iliti zasto nikad necemo bit vise nego rupa na karti. Prica pocinje s Noelom.

Culi smo za njega jos prije par godina. Dragi i ja prvi put bili tamo 2016, prije nego je imao Michelin zvjezdicu i stvarno se odusevili. Sjeli tamo, jeli (ako se dobro sjecam, bio je surprise menu), gledamo se on i ja. Nije da smo mi sad neki gurmani, al volimo mi bas ono fino pojest. Rekoh, bili u podosta Michelin restorana u svijetu, al ovo bolje i od nekolicine em skupljih em razvikanijih u kojima smo bili. Ovo stvarno ima potencijala. Dosao ovaj glavni chef Goran da se pozdravi s nama. Djeluje lik skroz normalno, vidi se da voli ono sta radi, nije jedan od onih pompoznih napuhanih celebrity chefova. Ja im ostavim full detaljan feedback, s ciljem da poprave jos tih par detalja koji su im falili, jer, ponavljam – ovo je stvarno imalo potencijala. Odonda svaki put kad dodem u Zagreb idem tamo na veceru. Vodila sam mamu, tatu, sestricnu.

Inace, kad dodem u Zagreb, tesko mi je ici po restoranima, jer mama hoce kuhat sve sta volim i ne volim (kelj varivo, mama, nikad nisam voljela). I konacno dobio Noel tu Michelin zvjezdicu i nas mali supak svemira konacno netko stavio na gastronomsku kartu. Cak i mama sad vise ne inzistira na kelj varivu, ok joj je otici u Noel, tam joj ponude sampanjac prije vecere i to joj je jako cool.

E, sad dode korona. Kriza je, restorani se zatvaraju. Realno, taj luksuzni restoran ce prvi najebat kad nestanu turisti, a bilo bi steta, bas steta. Al sta je tu je tu, svi imamo svojih problema trenutno.

Dolazi Uskrs, u pricu ulazi moj 76-godisnji tata, inace rodom iz Jelse. Vidim da ste se svi uzjebali oko ove procesije u Jelsi, al nekome tko nije od tamo tesko je pojmit sto to znaci. Uskrs je najveci blagdan ikad, to se ide za krizem, to se docekuje kriz ujutro, to se bude u crkvi cijelu noc da se docekuje kriz. To se place na Veliki petak, ljubi kriz, ide se jos na jednu procesiju u petak popodne, ide na bdijenje u subotu, u nedjelju obavezno posvetit hranu na misu. To se pece pinca, kuha sunka, sve aranzirano ko da se docekuje sam Papa, a ne mala obitelj nas zderonja.

Al korona je sad, tata zaglavio sam doma za Uskrs. Imas li sunke, pitam. Ima neku smrznutu, al nema mladog luka. Sad ce on ici kupit mladog luka. Slijedi svada, preklinjem, nemoj ici nikud, ne treba ti mladi luk, jebote luk. Dobro, jest ce srebrenac i jos ce od kore ofarbat jaja. Meni dusa puca, tata sjedi sam doma, jede smrznutu sunku i luk srebrenac.

Dok ja tako placem nad svojom tastaturom, tisucu kilometara daleko, Noel objavi da dostavljaju uskrsnje kosare – sunka, hren, rotkvice, pinca, cak i mladi luk. Koje divno rjesenje mog problema – tata ima uskrsnji dorucak, ne mora ici nigdje, a ja podupirem restoran kojeg toliko volim.

U kosaru koju nude je ukljucena i butelja vina. Tata ne pije alkohol. Pitam moze li se narucit kosara bez alkohola, kazu ne moze, vec su rasporedili tako. Kazem ja, dobro, nije jeftino to sve, pretpostavljam zbog vina. Ak vec moram platit, predlozim frendu deal – narucimo kosaru na tvoju adresu, ti si uzmes vino, a tati odneses ostalo. Dogovoreno. Ja narucim i platim, dam frendovu adresu i broj mobitela. Iz Noela kazu dostava u subotu u poslijepodnevnim satima. Sad, meni to okvirno znaci 2-3 popodne. Frend inace zivi u Tuskanovoj, sto je otprilike 5 minuta voznje on Trga zrtava fasizma. I mislimo si mi da ce to sad svaki cas. Ili da ce ga bar netko nazvat kad ce doc. Dode 4 popodne, ni glasa jos od njih. Frend sjedi doma i ceka (nije da bas ima nekud ici, al mozda bi covjek isao trcat malo oko zgrade ili u miru izdrkat).

Zovem ja Noel, kaze lik – dostava je krenula, al ja vam ne mogu rec kad ce tocno bit (a tko moze, jebemu sve), al trebalo bi bit skoro. U meduvremenu, ekipa uredno stavlja na Instagram da su dobili kosare i jao, sve super. Dode 6, ni glasa jos od njih, zovem ja opet, ponajvise jer mi zao frenda. Kazu ovi opet evo sad ce. Dode 7, frend bi me rado skinuo s kurca, a i tata bi mozda vecerao. Vidim ja da je vrag odnio salu, dam ja Darku da zove. To kad Darko zove, to je u rangu da je nuklearno oruzje postavljeno na Kubu. O reakciji onog s druge strane linije ovisi dal ce bit ispaljeno.

Lik kaze da se cuo sa mnom vec i zeli nas se rijesit (al sad prica s Darkom, pa ne ide to sam tako). Kad ce bit dostava. Ne znam, evo vam broj dostavljaca, pa zovite. A ne ne, VI zovite pa nam recite kad ce bit. Dobro, poslat cu vam na mail kad ce bit. Stize za 15 minuta mail da ce bit kroz pola sata. 45 minuta od primitka maila stize kosara konacno. U tom trenu je bilo 8 navecer. (poslijepodnevni sati)

Vrhunac svega – vino nije bilo ono koje je pisalo u narudzbi da bude.

Da ponovim – ja razumijem da se svi suocavamo sa situacijom s kojom nikad prije nismo bili suoceni. Razumijem da biznisi rade svasta da zadrze poslovanje. Razumijem to toliko da mi je ok izdikitirat nekome broj kartice preko telefona, nesto sto nikad prije ne bi ni pomislila.

Razumijem da su ljudi ekstra pazljivi, da je grad jos razrusen, da dostavljaci moraju pazit ne samo na kontakt s ljudima, nego i da ne padne cigla na njih. Al ne razumijem neljubaznost i nikakvu ispriku. Zato mislim da je hrvatsko poslovanje osudeno na propast.

Toliko od mene, sretan Uskrs svima!

Published in zivot

Comments

Leave a Reply

Your email address will not be published.